КОГА МИ ТО СЛУЂУЈЕМО - СЕБЕ ОЛИ ОНЕ ОКО СЕБЕ ИЛИ СВЕ?

Недавно је обиљежен дан борбе против насиља, посебно оног у породици. Могли смо да прочитамо и видимо пароле и изјаве значајних људи, одржано је много конференција, перформанса... на све стране. Стално ми је пред очима . „Стоп насиљу“ „Пријавите насиље“ и сл.

Шта са са оцем који је насилник, који злоставља кћерку вербално, оцем који је контролор, оцем који је физички злостављач. Сви знају...

Пријављено насиље. И ништа се не догађа. С оцем  се обављају разговори. Он не признаје такву квалификацију, он се труди да своје дијете изведе на прави пут. Он спречава утицај друштва, интернета, фејсбука, вршњака и свих негативних појава на његово дијете.

Шта друштво, држава, локална заједница, невладине организације, школе , полиција, судови и сви други могу -  и чине у оваквим ситуацијама. Сви нешто раде. Има ли резултата. Бојим се да нема. Ова дјеца и даље долазе у школу, и даље живе са насилником, и даље имају страхове, и даље се повлаче у себе, и даље губе самопоуздање, и даље планирају да нешту ураде, и даље плачу, и даље су анксиозна,и даље чезну за љубави , и даље им је потребна заштита, и даље треба неко да брине о њима и даље могу лако постати насилници.

А ми, сви горе набројани, записујемо, разговарамо са насилником, евидентирамо, водимо статистику, записујемо, разговарамо са насилником, разговарамо са жртвом, распитујемо се да ли сви знају: центар за социјални рад, школа, полиција, судови невладине организације, дом здравља и тако у круг.

Да ли ће неко прекинути круг и урадити конкретно нешто. Да ли ће доћи дан када ће насилника ОДМАГ, ХИТНО, УРГЕНТНО након пријаве стрпати у затвор на БИСТРЕЊЕ УМА. Па га исто тако одмах, хитно, ургентно  распалити по џепу, па ако нема да плати,  одмах тако хитно и ургентно  у затвор.

Након овакве реакције, неће бити потребне никакве пароле, натписи, опомене, сваки потенцијални насилник ће то све увијек имати у глави.

Тако је у земљама којима тежимо, за које кажемо да су уређене, да у њима све функционише, да  је у њима демократија. Чини ми се да до демократије није пут далеко, не кошта много, само треба више воље и одлучности.