ПОЧИЊЕ СЕЗОНА СЛАВА - УЗ СЛАВСКУ ТРПЕЗУ И ПОЛИТИКА

Невјероватан је наш народ. Ја га волим због невјероватних обичаја, традиције и лијепих годова  којих нема скоро нико. Ништа љепше од крсних слава. Радујем се својој слави, али  и славама мојих славских госта. Лијепо је брате, спремиш се, кесу у руку и на славу. За славским столом драги, познати људи, прекрстимо се, узмемо кољиво, поменемо свеца, зажелимо  здравље, успјеха и среће домаћинима и гостима  наравно,  и започни са сластицама и специјалитетима.

На нашим славама је све исто. По трпези, гостима, бројном стању не можеш закључити   ни примијетити  финансијски  статус  домаћина. Све су славе исте, на слави мора бити иће  пиће, а сутра како буде. Да ли тако треба или не, то ми никада није јасно. Понекад ми је жао људи који се потроше и више него што треба, али када видим колико су сретни и колико желе да угосте  на слави онда кажем нека, тако и треба. Различита су мишљења, али волим славе и славе су наше богатство. Ја бих све,  мени драге људе угостила на слави, али нажалост нико то није у могућности, па ни ја. Често се на славама запјева, заигра, ех... весеља никад није вишка. То су славе које обожавам. Здравица, пјесма, шала,  смијех...

Али, има наш народ један ружан обичај не само на славама, него и на сахранама, свадбама, било каквим скуповима, одмах да се прихвати политике. Политика јесте незаобилазна у нашем животу, али би јој требало наћи мјесто  и вријеме.

Морам рећи,  да на мојој слави нема политике, понекад , политички виц и то је све. Не може, често кажем ко жели  нека се учлани у странку, па нек изволи на састанке, митинге, трибине и све остало гдје се воде политичке дискусије, износе ставови, сукобљавају мишљења.

Није наша лијепа крсна слава за то. Често се људи посвађају, па се наљуте једни на друге, па домаћину непријатно, па се најчешће покаје што их је и угостио.

Али има једно питање које увијек себи постављам – шта би било и како би било да људи причају о економији , трговини, производњи, предузетништву, ортаклуку... Како би то изгледало? Можда би неко нашао купца за неки свој  производ, можда би неко склопио и неки послић, можда би неко препоручио нешто јефтиније и квалитетније, можда би неко научио нешто ново да уради, можда би неко нашао радника, можда би неко нашао посао, можда би се нашли и ортаци за неки бизнис, можда би коначно... имали и некакве користи!?

  Често домаћице купе колаче, чак и крсни хљеб, праве се руске, француске, грчке салате, поред наше т уршије, паприка, краставаца које су приозвели наши пољопривредници који грцају и муку муче, што се пије шток, коњак и друга пића поред наше лијепе ракије, домаће, што су на столу флаширана вода, сокови, пиво, вино и то све „из увоза“ !

Зашто људи на крсној слави пију  увозна  вина, коњаке,  пива, воду и причају о политици, о изборима, која је странка боља, ко више обећава, ко је више „укро“, треба ли изаћи на изборе, има ли живота у Републици Српској, нема посла ...

Отворити радно мјесто  - значи повећати потрошњу домаћих производа. Повећати потрошњу домаћих производа значи повећати производњу. Повећати производњу значи побољшати технологију и квалитет. Повећати технологију , квалитет  и производњу   значи извоз. Повећати извоз значи повећати стандард  живота, отворити радна мјеста ,  живјети у Републици Српској и славити славу и радовати се одласку на славу.  Све поче и све се завршава од славске трпезе, која  често није домаћа – а по свим обичајима и правилима требала би бити.

Драге домаћице и домаћини: кољиво и крсни хљеб од домаће пшенице, гицу домаћу , ону што хода по Требави, Вучијаку,  Посавини, супу од домаће коке(увијек има на пијаци), мезе из сушаре, сира и кајмака, сармицу од домаћег купуса, баклаву од ораса, ракијицу шљиву-крушку, пива и вина домаћега, нашег, па ће прича започети у другом правцу ...

Гдје си ово набавио...  ја купујем тамо...  препоручи ми од кога да купим... ко производи добру  ракију ... одлично је ... добро је .... врхунско је... треба направити бренд... толико је добро да може и извозити...  и тако додје нешто што мислимо да је чаролија, а није, можемо ми и сами много тога поправити и учинити бољим.

А признаћете да коментари и разговори  који приозилазе из уживања у нашим квалитетним  домаћим производима, хедонизму који производи лијепе пријатне емоције уз које се и запјева, и буде ти лијепо на слави, лијепо и  домаћинима  баш  баш...

DOMAĆE ILI UVOZNO

Neiskorištavanje potencijala: BiH godišnje gubi milijarde KM zbog uvoza hrane

Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i mljekara Republike Srpske istakao je da se hrana koja se proizvodi u BiH ne može porediti sa onom koju uvozimo, jer je hrana koja se kod nas proizvodi, prema njegovim riječima, mnogo kvalitetnija.

“Kod nas se uvozi svjetski otpad, a mi ne proizvodimo otpad nego hranu koja je među najboljom u Evropi i šire. BiH gubi između četiri i pet milijardi KM zbog uvoza nekvalitetne hrane koja završava na našem tržištu. Artikli koji se najviše uvoze su meso i mesne prerađevine, zatim pšenica i prerađevine od pšenice. Pored toga, uvozimo mnogo i povrća i voća koje možemo veoma lako da proizvedemo domaćim snagama”, rekao je Usorac za BUKU.

Istako je da se proizvođači iz BiH ne mogu da se odupru uvoznim lobijima koji imaju širok spektar mogućnosti da uvoze na teret proizvođača iz naše zemlje.

“Roba se uvozi uglavnom sa smanjenim cijenama, a to znači da ukoliko šleper vozi 25 tona fakturiše se 10 ili 15 tona sa smanjenim cijenama, pa je tako BiH oštećena što dobija izuzetno loše uvozne proizvode na koje niko i ne plaća određene dadžbine. Ti proizvodi su jeftini na našem tržištu, jer su jeftiniji i u zemlji porijekla i na njih prilikom uvoza nije plaćeno ono što je potrebno. Naši domaći proizvodači u takvim okolnostima ne mogu biti konkuretni na tržištu”, kazao je Usorac.